„TEBBET JEDÂ EBÎ LEHEBI-VVE TEBB. MÂ AGNÂ ’ANHU MÂLUHÛ VE MÂ KESEB. SEJASLÂ NÂREN ZÂTE LEHEB. VE-MRE’ ETUHÛ HAMMÂLETE-L-HATAB. FÎ DŽÎDIHÂ HABLU-MMI-MMESED. - Bismillahi rrahmani rrahim! Propale ruke Ebu Lehebove! I stradao je. Neće mu koristiti njegov imetak i što je zaradio. Ući će u Džehennem pun plamenova. I njegova supruga, nosačica drva. O njenom vratu će biti sindžir od željeza“.
"Reci: On je vjernicima uputa i lijek. A oni koji neće da vjeruju i gluhi su i slijepi!" (Fussilet, 44)
Nema komentara:
Objavi komentar